Размислите да ли сте спремни да прихватите пророчки Христов глас

„Заиста вам кажем, ниједан пророк није прихваћен у свом родном месту“. Лука 4:24

Да ли сте икада чули да је о Исусу лакше разговарати са странцем него са неким ко вам је најближи? Јер? Понекад је тешко поделити своју веру са најближим људима, а још теже може бити надахнут вером некога ко вам је близак.

Исус износи ову горњу изјаву након што је управо прочитао Исаију од пророка у присуству његове родбине. Слушали су га, у почетку су били мало импресионирани, али су брзо дошли до закључка да то није ништа посебно. На крају, били су испуњени бесом против Исуса, истерали су га из града и у том тренутку умало нису убили. Али није било његово време.

Ако је Божји Син тешко прихваћен као пророк од своје родбине, и ми ћемо тешко делити јеванђеље са онима око нас. Али оно што је много важније узети у обзир је како ми видимо или не видимо Христа у најближима. Да ли смо међу онима који одбијају да виде Христа у својој породици и онима с којима смо блиски? Уместо тога, да ли смо склони да будемо критични и осуђујемо оне око себе?

Истина је да нам је много лакше да увидимо грешке најближих него њихову врлину. Много је лакше видети њихове грехе него присуство Бога у њиховом животу. Али није наш посао да се фокусирамо на њихов грех. Наш посао је да у њима видимо Бога.

Свака особа с којом смо блиски, несумњиво, имаће доброте у себи. Они ће одражавати Божје присуство ако смо вољни да га видимо. Циљ нам мора бити не само да га видимо, већ и да га тражимо. И што смо им ближи, то више морамо да се усредсредимо на Божје присуство у њиховом животу.

Размислите данас о томе да ли сте спремни да прихватите пророчки Христов глас код људи око вас. Да ли сте спремни да то видите, препознате и волите у њима? Ако не, криви сте за Исусове речи горе.

Господе, да те видим у свима са којима се свакодневно повезујем. Могу ли вас стално тражити у њиховим животима. И док те откривам, могу ли те волети у њима. Исусе, верујем у тебе.