Данашњи савет преподобне Мадлене Делбрел, 2. септембра 2020

Преподобна Мадлен Делбрел (1904-1964)
лаички мисионар урбаних предграђа

Пустиња гомиле

Усамљеност, Боже мој,
није да смо сами,
је да сте тамо,
пошто пре тебе све постаје смрт
или све постаје ти. (...)

Ми смо довољно деца да мислимо на све те људе
довољно је велико,
веома важна,
сасвим живо
да покрије хоризонт кад погледамо према теби.

Да будем сама,
није надмашити људе или их напустити;
бити сам, значи знати да си сјајан, о мој Боже,
да си само ти сјајан,
и нема велике разлике између бесконачности зрна песка и бесконачности људских живота.

Разлика не ремети усамљеност,
као оно што чини људске животе видљивијим
у очима душе, присутнији,
је комуникација коју имају о вама,
њихова чудесна сличност
једином што јесте.
То је попут руба тебе и овог руба
не боли усамљеност. (...)

Не кривимо свет,
не кривимо живот
да нам застрта лице Божје.
Пронађимо ово лице је оно које ће све застрти, упити. (...)

Шта је важно наше место у свету,
Какве везе има да ли је насељено или испражњено,
где год смо "Бог са нама",
где год да смо Еммануел.