Данашњи савети Исака од Звезде, 9. септембра 2020

Исак звезде (? - око 1171)
Цистерцијански монах

Бесједа за прославу Свих светих (2,13: 20-XNUMX)
„Благо вама који сада плачете“
„Блажени невољници, јер ће се утешити“ (Мт 5,4, 16,24). Овом речју Господ жели да схватимо да су пут до радости сузе. Кроз пустош идемо ка утехи; у ствари, губећи живот, човек га проналази, одбацује, поседује га, мрзи га, воли га, презире га и чува га (Мт 15,17с). Ако желите да се упознате и доминирате собом, уђите у себе и не тражите се споља) ...). Поново уђи у себе, грешник, уђи тамо где јеси, у својој души (…). Хоће ли човек који се поново уђе у себе открити да је далеко, попут расипног сина, у нескладном крају, у туђини, где седи и плаче у знак сећања на свог оца и своју отаџбину? (Лк XNUMX). (...)

„Адаме, где си? “(Пост 3,9). Можда још увек у сенци да не бисте видели себе; шијете сујетно лишће да бисте прикрили своју срамоту, гледајући шта је око вас, а шта ваше. (...) Погледај у себе, погледај се (...). Уђи у себе, грешнице, врати се својој души. Видите и сажалите ту душу подложну сујети, узнемирењу, која се не може ослободити ропства. (…) Очигледно је, браћо: живимо изван себе, заборављамо себе, сваки пут кад се раширимо у бесмислицама или сметњама, сваки пут када се радујемо бескорисности. Из тог разлога, Мудрости је увек у срцу било да позове у кућу покајања, а не у кућу весеља, то јест да у себи позове човека који је био изван себе, говорећи: „Блажени невољници“ и другде: „Тешко вама који се сада смејете».

Браћо, уздишемо пред Господом, чија доброта води опросту; обратимо му се „постом, плачем и јадиковањем“ (Јн 2,12) како би једног дана (...) његове утехе обрадовале наше душе. Заиста, блажени невољници, не зато што плачу, већ зато што ће се утешити. Плакање је пут; утеха је блаженство