Размотрите данас било који начин на који сте имали велике намере да се уздате у Исуса

Петар му одговори: Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем к теби по води. Рекао је: "Дођи." Матеј 14:28-29а

Какав диван израз вере! Свети Петар, затечен у олујним условима на мору, изразио је потпуно уверење да ће се то догодити ако га Исус позове из чамца да хода по води. Исус га позива к себи и Свети Петар почиње да хода по води. Наравно да знамо шта се даље догодило. Петар је био испуњен страхом и почео је да тоне. На срећу, Исус га је узео и све је било добро.

Занимљиво је да нам ова прича открива много о нашем животу вере и много више о Исусовој доброти.Тако често почињемо са вером у глави и имамо сваку намеру да ту веру живимо. Попут Петра, често доносимо чврсту одлуку да верујемо Исусу и „ходимо по води“ на његову заповест. Међутим, пречесто доживљавамо исто што је и Петар. Почињемо да живимо од поверења које изражавамо у Исуса, да бисмо изненада оклевали и препустили се страху усред наших потешкоћа. Почињемо да тонемо и морамо тражити помоћ.

У извесном смислу, било би идеално да је Петар изразио своју веру у Исуса, а затим Му пришао без поколебања. Али, на други начин, ово је идеална прича јер открива дубину Исусове милости и саосећања.Она открива да ће нас Исус узети и извући из наших сумњи и страхова када нам вера попусти. Ова прича је много више о Исусовом саосећању и обиму Његове помоћи него о Петровом недостатку вере.

Размислите, данас, на било који начин на који сте имали велике намере да верујете у Исуса, кренули овим путем, а затим пали. Знајте да је Исус пун саосећања и да ће посегнути за вама у вашој слабости баш као што је то учинио Петру. Нека Он зграби твоју руку и ојача твој недостатак вере Својим обиљем љубави и милости.

Господе, верујем. Помози ми кад оклевам. Помози ми да ти се увек обратим када се чини да је животних олуја и изазова превише. Могу ли да верујем да сте у тим тренуцима више него било који други ту да посегнете за својом руком милости. Исусе верујем у тебе