Размислите данас о било којој тенденцији која ће вам можда бити слична писарима и фарисејима

„Пружи руку“. Јесте и рука му је обновљена. Али они су се наљутили и заједно разговарали о томе шта могу учинити Исусу (Лука 6: 10-11)

Ово је врло узнемирујући одломак. Поново откривамо да су се писари и фарисеји понашали са много намерне и прорачунате злобе. Овде су тражили све за шта су могли да покушају да оптуже Исуса. И за шта откривају да га могу оптужити? Сведочи да је чудо учинило у суботу. И понашају се као да је то Исусов грех.

Разлог зашто је овај одломак толико узнемирујући је тај што су се они који су били верске вође тог времена очигледно занимали само за себе, а Исус им је ометао важност. Постајао је популарнији и поштованији од писара и фарисеја и били су пуни зависти.

Важна тачка коју треба научити из овог одломка је да нас грех зависти доводи до ирационалности и лудости. Овај грех нас заслепљује и наводи на размишљање и изговарање глупости. То су чинили књижевници и фарисеји. Ко би при здравој памети „оптужио“ Исуса да је у суботу учинио нешто добро попут лечења? Само они који су ослепели од зависти.

Иако је овај одломак језив, надамо се да ће на један користан начин постати један. То би требало да буде прилика за свакога од нас да погледа свој живот и испита односе које имамо. Да ли видите завист присутну у једној од ових веза? Да ли видите да се понекад понашате и нерационално размишљате према овој или оној особи?

Размислите данас о било којој тенденцији која ће вам можда требати бити попут писара и фарисеја. Знајте да су њихови поступци били укључени у свете списе да би нас научили овом ружном греху с којим се понекад боримо. Нека вас језиви део подстакне да у свом животу радите на ослобађању од зависти.

Господе, желим да се ослободим грехова поноса, зависти и љубоморе. Помози ми да их видим у свом животу, покај се за њих и замени их својом милошћу и љубављу. Исусе, верујем у тебе.