Размислите данас о томе шта вас највише мами на обесхрабреност

Непрестано је викао још више: „Сине Давидов, смилуј ми се!“ Лука 18: 39в

Добро за њега! Био је слепи просјак са којим су се многи лоше понашали. Третирали су га као да није добар и грешан. Када је почео да тражи милост од Исуса, речено му је да ћути од оних око себе. Али шта је слепац урадио? Да ли је подлегао њиховом угњетавању и подсмеху? Сигурно не. Уместо тога, „И даље је вриштао!“ И Исус је постао свестан своје вере и излечио га је.

Постоји велика лекција из живота овог човека за све нас. Много је ствари са којима ћемо се сусрести у животу које нас сруше, обесхрабре и доведу у искушење очаја. Много је ствари које нас тиште и са којима се тешко носити. Па шта да радимо? Да ли бисмо се требали предати борби, а затим повући у рупу самосажаљења?

Овај слепац нам даје савршено сведочанство о томе шта треба да радимо. Када се осећамо потлачено, обесхрабрено, фрустрирано, несхваћено или слично, морамо искористити ову прилику да призовемо Његову милост са још већом страшћу и храброшћу.

Тешкоће у животу могу имати један или два ефекта на нас. Или нас сруше или нас ојачају. Начин на који нас чине снажнијим је подстицањем у нашој души још већег поверења и зависности од Божје милости.

Размислите данас о томе шта вас највише мами на обесхрабреност. Шта је то што се чини неодољивим и тешким за решавање. Искористите ту борбу као прилику да са још више страсти и ревности вапите за Божијом милошћу и благодаћу.

Господе, у мојој слабости и умору, помози ми да се са још више страсти обратим Теби. Помозите ми да се још више ослањам на вас у временима невоље и фрустрације у животу. Нека опакост и грубост овог света само ојачају моју одлучност да се у свим стварима обратим Теби. Исусе, верујем у тебе.