Размислите данас о гробном искушењу са којим смо сви суочени да будемо равнодушни према Христу

Кад се Исус приближио Јерусалиму, видео је град и заплакао над њим, говорећи: „Кад бисте данас само ви знали шта то чини за мир, а сада је скривено од ваших очију“. Лука 19: 41-42

Тешко је тачно знати шта је Исус знао о будућности народа Јерусалима. Али из овог одломка знамо да га је Његово знање расплакало од бола. Ево неколико тачака за размишљање.

Прво, важно је видети слику Исуса како плаче. Рећи да је Исус плакао подразумева да ово није била само мало туге или разочарања. Уместо тога, подразумева врло дубок бол који га је довео до стварних суза. Па почните са том сликом и пустите да продре.

Друго, Исус је плакао над Јерусалимом, јер је, док се приближавао и имао добар поглед на град, одмах схватио да ће толико људи одбити Њега и Његову посету. Дошао је да им донесе дар вечног спасења. На несрећу, неки су Исуса игнорисали из равнодушности, док су други били бесни на њега и тражили су његову смрт.

Треће, Исус није само плакао над Јерусалимом. Такође је плакао над свим људима, посебно онима из његове будуће породице вере. Нарочито је плакао због недостатка вере коју је могао да види, а коју би имали многи. Исус је био дубоко свестан ове чињенице и то га је дубоко растужило.

Размислите данас о гробном искушењу са којим смо сви суочени да будемо равнодушни према Христу. Лако нам је имати мало вере и обратити се Богу када нам то иде у корист. Али такође је врло лако остати равнодушан према Христу када се чини да ствари у животу иду добро. Лако упадамо у замку мислећи да не треба да му се предајемо сваки дан што је могуће потпуније. Искорените сву равнодушност према Христу данас и реците му да свим срцем желите да служите Њему и Његовој светој вољи.

Господе, молим те уклони сваку равнодушност из мог срца. Док плачете за мојим грехом, нека ме те сузе оперу и прочисте како бих се могао потпуно посветити Теби као свом Божанском Господару и Цару.Исусе, верујем у Тебе.