Преданост Међугорју: Госпа говори о свом животу

НАША ДАМА КАЖЕ СВОЈ ЖИВОТ
Јанко: Вицка, бар ми који смо ти блиски знамо да ти је Госпа причала о свом животу, препоручујући ти да то запишеш.
Вицка: Ово је тачно. Шта бисте волели да знате?
Јанко: Волео бих да ми кажете нешто конкретније.
Вицка: У реду. До сада сте се већ навикли! Хајде, питај ме.
Јанко: У реду. Реци ми онда: коме је Госпа рекла свој живот?
Вицка: Колико знам сви осим Мирјане.
Јанко: Јесте ли свима истовремено говорили о томе?
Вицка: Не знам тачно. Мислим да сам са Иваном почео нешто раније. Са Маријом је поступио другачије.
Јанко: Из чега закључујете?
Вицка: Па, Госпа јој није причала о свом животу кад јој се појавила у Мостару [тамо је научила звање фризера], већ тек кад је била у Међугорју.
Јанко: Како то?
Вицка: Било је тако, како је Госпа желела.
Јанко: У реду. Питао сам сваког од вас пет о овоме. Да ли желите да будем прецизнији?
Вицка: Како да не! Свиђа ми се ако разговарате што више; након што ми је лакше.
Јанко: Ево, ово. Према ономе што Иван каже, Госпа му је почела да прича о свом животу 22. децембра 1982. Каже да му је о томе говорила у два периода и да је престала да му говори на дан Педесетнице, 22. маја 1983. Уместо тога, са вама другима је започела. да то каже 7. јануара 1983. Говорио је то Иванки сваки дан, до 22. маја. Уместо са малим Јаковом зауставио се мало раније; али он, не знам зашто, није желео да ми каже тачан датум. Са Маријом се зауставио 17. јула [1983]. Са вама је тада, као што знамо, ствар другачија. Почео је да вам то говори заједно са осталима, 7. јануара 1983; али онда, као што кажете, он и даље наставља да вам говори. Уместо тога, он је то урадио са Маријом на посебан начин.
Вицка: Марија ми је нешто рекла, али није ми потпуно јасно.
Јанко: Рекао јој је само кад је био присутан код вас, на указањима у Међугорју. Уместо тога, током указања која јој је учинила у Мостару и која су се обично дешавала у фрањевачкој цркви, Госпа се сама молила с њом за обраћење грешника. Учинио је ово и ништа друго. Током указања у Међугорју, пре него што јој је укратко рекао све што вам је рекао кад она није била ту; тек после је наставио да јој говори о свом животу, заједно са вама.
Вицка: Шта можемо! Госпа има своје планове и води своје рачуне.
Јанко: У реду. Али да ли вам је Госпа рекла зашто то ради?
Вицка: Па да. Госпа нам је рекла да поправимо оно што је говорила у наше сећање и да то запишемо. И да бисмо једног дана о томе могли да кажемо и другима.
Јанко: Да ли ти је уопште рекао да то запишеш?
Вицка: Да, да. Такође нам је рекао ово.
Јанко: Иван каже да му је рекао да не треба да пише, али је ипак записао оно што је најважније. И ко зна шта је то.
Вицка: Па то је његова ствар. Иванка је уместо тога све написала на посебан начин.
Јанко: Иванка каже да јој је Госпа предложила одређени спис и све је написала на овај начин. Ово ми је веома занимљиво. Неколико пута сам покушао некако да откријем ову методу, али нисам успео. Молио сам Иванку да ми допусти да то видим макар издалека, али она је одговорила да јој Госпа не дозвољава ни ово. Каже да ни сам не зна хоће ли једног дана то дозволити и шта ће на крају Госпа учинити са свим овим.
Вицка: Шта можемо учинити? Својевремено ће Госпа све обезбедити.
Јанко: Слажем се с тим. Али чудно је да вам Госпа и даље наставља да вам говори о свом животу.
Вицка: Па, тако је. То се тиче само ње; Не разумем ни зашто, али Госпа зна шта ради.
Јанко:. Колико ће дуго трајати ова прича?
Вицка: Ја то ни не знам. Усудио сам се да питам Госпу, као што сте предложили, али она се само насмешила. Не бих то лако питао други пут ...
Јанко: Заиста више не мораш да га питаш. Пре бих знао да ли свакодневно пишете оно што вам он каже.
Вицка: Да, само сваки дан.
Јанко: Да ли сте и ви написали оно што вам је рекла кад вам се појавила у возу, након Бањалуке?
Вицка: Не, не. Тада ми није рекао ништа о свом животу. Такође сам вам показао свеску у којој пишем.
Јанко: Да, али само издалека и са насловнице! Само да ме задиркујете том бележницом ...
Вицка: Па, шта могу да учиним? Више од овога ми није дозвољено.
Јанко: Шта би било да сте ми је дали?
Вицка: Не знам. Уопште не размишљам о овоме и сигуран сам да не грешим.
Јанко: Да ли мислите да ћете једног дана моћи да је дате?
Вицка: Мислим да јесам; Сигурно хоћу. И обећао сам ти да ћеш бити прва којој ћу то показати.
Јанко: Ако сам жив!
Вицка: Ако нисте живи, неће вам ни требати.
Јанко: Ово је паметна шала. Сигурно су тамо написане неке занимљиве ствари. То траје с вама већ 350 дана; сваки дан по комад; затим дугачак низ стаза!
Вицка: Ја нисам писац. Али видите, све што сам знао написао сам што сам боље могао.
Јанко: Имате ли још нешто да ми кажете о томе?
Вицка: За сада не. Рекао сам ти све што сам могао да ти кажем.
Јанко: Ах, да. Још једна ствар ме занима.
Вицка: Који?
Јанко: Шта питаш Госпу сада кад, како кажеш, говори само о свом животу?
Вицка: Па, молим вас да ми објасните неке ствари.
Јанко: Постоје ли и неке нејасне ствари?
Вицка: Наравно да постоје! На пример: објашњавате ми нешто користећи поређење. И није ми увек јасно.
Јанко: Да ли се и ово дешава?
Вицка: Па да. Чак и неколико пута.
Јанко: Тада ће изаћи нешто заиста занимљиво!
Вицка: Можда да. Само морамо имати стрпљења, док то не сазнамо.