Побожност Гетсемани: Исусове речи, молитва

МОЛИТВА ИСУСУ АГОНИЗИРАЊУ У ГЕТСЕМАНИЈУ

О Исусе, који у прекомерној љубави и победи тврдоћу наших срца, захваљујеш толико онима који медитирају и шире оданост твојих СС. Гетсиманска страст, молим вас да расположите моје срце и душу да често мислим на своју најгорчију агонију у врту, да вас сажаљевам и сјединим са вама што је више могуће. Блажени Исусе, који си те ноћи поднео тежину свих наших грехова и у потпуности их платио, дај ми највећи дар савршене скрушености за моје бројне грехе од којих си се ознојио. Блажени Исусе, за твоју врло снажну Гетсеманску борбу, дај ми да могу да постигнем потпуну и коначну победу у искушењима, посебно у оној којој сам највише подложан. О страствени Исусе, због стрепњи, страхова и непознатих, али врло јаких болова које си претрпео оне ноћи у којој си издан, дај ми велико светло да извршим твоју вољу и пусти ме да размислим и размислим о огромном напору и импресивној борби која је победнички издржао си да не вршиш своју него Очеву вољу. Буди благословен, о Исусе, због муке и суза које си пролио те пресвете ноћи. Буди благословен, Исусе, за зној крви који си имао и за смртну тескобу коју си осећао у најхладнијој самоћи коју човек икада може да замисли. Буди благословен, о најслаткији, али неизмерно огорчени Исусе, за најљудскију и најбожанственију молитву која је потекла из твог мучног Срца у ноћи незахвалности и издаје. Оче вечни, приносим вам све прошле, садашње и будуће свете мисе сједињене са Исусом који умире у Маслинском врту. Свето Тројство, учини знање и љубав према СС-овцима. Страст према Гетсеманији. Учини, о Исусе, да се сви они који те воле, видећи те распетог, сете и својих нечувених болова у Башти и, следећи твој пример, науче да се добро моле, боре се и победе да би потом могли да те вечно славе на небу. Нека тако буде.

23.КСИ.1963

Са црквеним одобрењем + Мацарио, владика Фабриано

РЕЧИ ИСУСОВЕ

У Гетсеманију сам познавао грехе свих људи. Тако сам био створен: лопов, убица, прељубник, лажов, светогрђа, богохулитељ, клеветник и побуњеник Оцу, кога сам одувек волео. Ја сам, чист, одговорио Оцу као да сам мрљан свим нечистоћама. И у томе се састојала управо моја крв знојења: супротно Мојој љубави према Оцу и Његовој вољи која је желела да ме обузме сва трулеж моје браће. Али послушао сам се, до краја послушао и због љубави према свима прекривао сам се сваком мрљом, само да бих извршио вољу Мог Оца и спасио вас од вечне пропасти. Нико неће веровати да сам тада много више претрпео уместо Крста, иако толико и тако болан, јер су ми јасно и упорно показали да су сви греси створени и да морам да одговарам за сваки. Тако сам ја, невин, одговорио Оцу као да сам заиста крив за непоштеност. Узмите у обзир, дакле, колико сам смртних агонија имао у тој ноћи и, верујте ми, нико ме није могао ослободити таквих грчева, јер сам заиста видео да свако од вас ради на томе да окрутните смрт која ми је дана сваког тренутка кривична дела за која сам откупнину платила у целости. Више него што човек може да разуме и ван сваке маште, осетио сам напуштеност, бол и смрт у себи. Не можете ми приписати већу величину од ове: да сте постали средиште, мета свих ваших грешака. Изузетно сам знао тежину увреда које су биле и почињене Мојем Оцу. Моје Божанство, узевши Моју Човечност за свој властити инструмент, делило је у Мени ружноћу која скрива побуну и последичну непослушност, претварајући све у стењање и мучеништва у Души и у Телу. Али један једини тренутак био би довољан, један мој уздах могао је да делује Откупљењем за које сам био послан; ипак сам умножио ове уздахе, продужио свој живот овде доле јер су Мудрост и Љубав тако желели. Међутим, на крају сам желео да појачам све врсте патњи у себи: видео сам све што морам да откупим и да је све везано за мене као Моје ствари. Тамо, у Башти, врхунац бола и Човека какав сам желео да будем, био сам срушен, преплављен, физички уништен. Мој Анђео је дошао и освежио ме показујући ми болове које би друга Моја верна створења претрпела за ову Моју патњу; није ми исказана слава већ љубав, саосећање, сједињење. Овако сам опоравио своју душу, тако сам пружио себи олакшање и снагу. Плачући и борећи се, крв и победа, довео сам људе, незахвалне и заборавне, за ту ноћ великог очаја. Била је то ноћ откупљења, у којој сам себе заменио за сваког грешника и прихватио сваку његову кривицу, али, поред овога, желео сам да укажем и болове свим људима и интензивно патим. Драга моја, Гетхсемани је море без граница, океан доброчинства у коме је потопљена свака особа, свака кривица, свака бол и заиста сам осетио: не на замишљен начин, сву озбиљност која би се спустила у свет. Љубав према Оцу, љубав према људима, учинили су Ме добровољном жртвом. Да ме неко од вас могао видети, умро би од страха од јединог физичког аспекта који сам узео. Пошто то није била једна врста казне, то није била једина чежња, већ хиљаду, милиони чежња сви у мени сабијени. Био сам у стању да пригрлим сву твоју кривицу и све твоје патње. И сама сам била у стању да осјетим, кажем, осећам, све ваше болове, јер то сам био ти и ти си Ја. Ноћ трагедије, мрачна ноћ за Моју душу, која је оклевала пролазила кроз маслињаке Гетсеманија. Отац је припремао олтар на који сам ја, његова жртва, требала бити спаљена. Морао сам да поднесем грешке других и онај који ме је послао, чекао сам те ноћи да људима доделим меру његове љубави, уз потпуну жртву мене, његовог сина и првог створења. Тамо међу маслинама Гетсемана, гријех људи био је дефинитивно поражен, јер сам на том мјесту себе опонашао и побиједио. Тачно је да би један уздах на свету био довољан да свима пружи искупљење, али такође је тачно да је дело завршено када достигне жељену кулминацију, то јест, будући да је утврђено да све плаћам подвргавајући се понижењима страсти, само са Спаљивањем могао се постићи циљ који је желео Отац. У ствари, заслуга је била бесконачна у Мени, шта год да сам учинио, међутим, божанска воља је желела Моје понижење под његовом снажном руком, довршетком Његовог и Мог дела: дакле, са Гетхсеманијем је први део ове воље био испуњен и главни део. Полако, готово без снаге, стигао сам до подножја оног олтара на коме је Моја Жртва требала да почне и да буде прогутана. Каква ноћ! Каква узнемиреност у мом срцу, при помисли, застрашујућој визији грехова људи! Био сам Светлост и нисам видео ништа осим таме; Био сам Ватра и нисам осећао ништа осим мраза; Била сам Љубав и нисам осећала ништа осим недостатка љубави; Била сам Добра и нисам осећала ништа осим зла; Био сам Радост и нисам имао ништа осим туге, био сам Бог и видео сам Себе као црва, Био сам Христос, Помазаник Оца и видео сам Себе грубим и одбојним, Био сам Слаткоћу и нисам осећао ништа осим горчине; Ја сам био судија и био сам осуђен, ваша осуда; Била сам Светитељка, али према мени су поступали као према највећој грешници; Ја сам био Исус, али чуо сам само како ме Сатана прозива с прекорним именима; Била сам добровољна жртва, али Моја сопствена људска природа учинила је да осећам дрхтање и слабост и затражила уклањање све патње у којој сам се нашла; да, био сам Човек свих туга који је избегао радост давања Себе коју сам учинио свим Божанским превозом. И све ове ствари, зашто? Већ сам ти рекао: био сам ти, јер мораш постати Ја. Моја страст ... Ох! какав је понор горчине затворио! А колико су далеко они који верују да то знају само зато што мисле на патње Мог Тела! Погледајте Гетхсемане, погледајте ме поништеног у врту и придружите ми се! Враћам се данас да вас подсетим да добро погледате Моје тужно лице да боље размислите о мојој крви. Не занима вас та непозната страст? Зар не мислите да заслужујем више пажње, бољу пажњу? Аниме Драга моја! Вратите се у Гетсемани, вратите се Мени у мраку, у болу, у саосећању, у болној љубави! А ти, како си сада? Мислиш, дакле, да те и ја сличим Мени? И ви можете поставити колена на земљу своје жртве и рећи са мном: Оче, ако је могуће, уклони ову чашу од мене: међутим, не прави моју, већ твоју вољу. А када са дубоким уверењем кажете „фиат“, тада ће све престати и бићете обновљени у Мојој Љубави. Погледајте Гетсемани, погледајте ме поништеног, у Башти и сједините се са Мном! Што се мене тиче, патња која је тада била, бит ће ми веома драга ако се осврнете на Моје болове. Не бојте се да уђете у Гетсемани са мном: Уђите и погледајте. Ако ћу онда учествовати у осетљивим стрепњама и усамљености, сматрајте их мојим истинским даровима и нећете се изгубити, али са мном кажете: Оче, не моју вољу, али Твоја треба да буде готова!