Побожности побожности и велико Исусово обећање
Шта је велико обећање?
То је изванредно и врло посебно обећање Пресветог Срца Исусова којим нас увјерава у најважнију милост смрти у милости Божјој, отуда и вјечно спасење.
Ево тачних речи којима је Исус изразио велико обећање светој Маргарети Марији Алакоки:
«ПРОВЈЕРУЈЕМ ВАС, У СЛУЧАЈУ МОЈЕ ПОМЕНЕ МОЈЕГ СРЦА, ДА МОЈ СВЈЕТЛО ЉУБАВ ДОБИ ДОБИТАК ЗАВРШНОГ ПЕНАНЦА СВИМА КОЈИ ЋЕ приопћити ПРВИ ПЕТАК МЕСЕЦА ЗА НЕДЈЕЉНИ МЕСЕЦИ. НЕЋЕ УМРИТИ У МОЈОЈ ДИСКРЕТИЈИ ИЛИ БЕЗ ПРЕУЗИМАЊА СВЕТИХ САКРАМЕНТА, А У ПОСЛЕДЊИМ ТИЈЕКИМА МОЈЕ СРЦЕ ЋЕ ДАТИ ЊИХОВИ СИГУРНИ АЗИЛ. »
Обећање
Шта Исус обећава? Обећава случајност последњег тренутка земаљског живота са стањем милости, при чему је човек вечно спашен у Рају. Исус објашњава своје обећање речима: "они неће умрети у мојој несрећи, а ни да нису примили свете сакраменте и у тим последњим тренуцима моје Срце ће им бити сигурно уточиште".
Да ли су речи "нити без примања Светих Сакрамената" обезбеђење од изненадне смрти? Значи, ко је добро учинио првих девет петка, сигурно неће умрети без да се прво исповеда, примивши свети Виатицум и помазање болесних?
Важни теолози, коментатори Великог обећања, одговарају да то није обећано у апсолутном облику, јер:
1) ко је у тренутку смрти већ у милости Божјој, сам по себи не треба сакраменте да се вечито спасе;
2) ко се уместо тога у последњим тренуцима свог живота нађе у Божјој срамоти, односно у смртном греху, обично, да би се излечио у Божјој милости, потребан му је барем Сакрамент исповести. Али у случају немогућности признања; или у случају изненадне смрти, пре него што се душа одвоји од тела, Бог може надокнадити примање сакрамената унутрашњим милостима и инспирацијама које подстичу умирућег човека на прави савршени бол, како би добио опрост греха, да имају посвећујућу милост и да тако буду вечно спашени. То се добро разуме, у изузетним случајевима када умирућа особа из разлога који нису били под његовом контролом није могла да се призна.
Уместо тога, оно што Исусово Срце обећава апсолутно и без ограничења јесте да нико од оних који су добро радили Деветог Првог петка неће умрети у смртном греху, дајући му: а) ако је у праву, коначно устрајање у стању милости; б) ако је грешник, опроштење сваког смртног греха, и путем Исповести и кроз дело савршене боли.
Ово је довољно да се Небо заиста увјери, јер ће - без икаквог изузетка - његово симпатично Срце служити као сигурно уточиште свима у тим екстремним тренуцима.
Стога, у часу агоније, у последњим тренуцима земаљског живота, о којима зависи вечност, сви демони пакла могу се појавити и ослободити се, али они неће моћи превладати над онима који су добро урадили Девет првих петка, колико их је тражио Исусе, јер ће његово Срце бити сигурно уточиште за њега. Његова смрт у Божјој милости и његов вечни спас биће утешни тријумф вишка бескрајне милости и свемоћи љубави Његовог Божанског Срца.