Писмо од оца не-ћерки

Данас желим разговарати о мушкарцу
то се не узима у обзир много.
Човек који је у неком тренутку
свог живота срео је ћерку
која му није ћерка.
Човек који је у неком тренутку
његов живот је знао игру,
знао је осмех,
и без сазнања како познаје љубав
који нису знали.
Човек који ће чекати своју бебу
кад се врати из школе,
човек који неће спавати ако му је ћерка
неће моћи да спава.
Човек који ће помоћи својој девојчици
да учи, да вози бицикл,
вољети, живјети добро.
Човек који кад његова ћерка изађе напоље
по први пут са својим дечком
неће спавати целу ноћ.
Човек који никада није имао ћерку
али у неком тренутку свог живота
осећа се као отац. Оче због љубави,
ћерке која није њена ћерка.
Вољети своју децу је похвално и свето,
али вољети децу друге је чин
што мало очева успева да уради.
Тог дана 19. марта, дан светог Јосипа,
Дан оца, желим да се посветим мислима
оним очевима који воле децу друге
баш као и свети Јосип који је волео Исуса
који није био његов прави природни син.
Моја кћер кад порастеш
и живот ће те ставити на конопце,
ако се осећате усамљено, у невољи,
окрени се да ће твој отац увек бити ту
а не отац који ће увек волети своју ћерку не ћерку.

За тоњу
ПИСМО ПАОЛО ТЕСЦИОНЕ
КАТОЛСКИ БЛОГГЕР