Овако ће изгледати мој дан сахране (Паоло Тесционе)

Навикли смо да организујемо забаве, догађаје, фестивале, али свима нам недостаје најважнији дан у животу: дан сахране. Многи се плаше тог дана, не желе ни да размишљају о томе и зато очекују да други то учине за њих тог дана. Сви тај дан морамо сматрати посебним даном, јединственим.

Ево какав ће бити мој дан сахране.

Молим вас, немојте се враћати кући између суза, јадиковки и пољубаца саучешћа, већ да се састанемо директно у Цркви као и сваке недеље да прославимо дан Господа Исуса. потрошите три хиљаде, четири хиљаде евра, али довољно је само стотину. Довољно је имати само дрвени контејнер где ћу сместити моје тело, остатак новца који морате потрошити за моју сахрану, дати га онима којима је потребна и следити Исусово хришћанско учење. Треперење звона по целом свету град и не растужујте своје суграђане тим јадним звонима мелодичним звуковима, али звоните сатима и сатима. Тада немојте носити пурпурно одело као на покајању, већ користите бело попут недељних које се памте на дан Васкрсења. Молим те, драги свештениче, када држиш бесједу, не реци да је то било ово или је било оно, већ говори о Јеванђељу као и увијек. На миси моје сахране најважнија особа је увек Исус и ја нисам главни јунак тог дана. Препоручујем да цвеће не чини те архитектонске круне и не додељује ми сахрану цвећем, већ краси Цркву у пролеће великим, шареним и мирисним цвећем. Тада су у граду поставили плакате са натписима „Рођен је на небу“, а не „Преминуо“.

Да сам вас позвао на једнодневну забаву као за време венчања, матуре или рођендана, сви бисте били срећни и срећни сада када вас позивам на сахрану, забаву која траје читаву вечност, плачите. али шта плачеш? Зар не знаш да живим? Зар не знаш да стојим поред тебе и гледам сваки твој корак? Не видите ме и зато вас растужује моје одсуство, али ја који сам у љубави свог Бога сам срећан. Напротив, мислим на вас како можете да останете на Земљи када је истинска радост овде.

Ово је дан моје сахране. Ни вапај, ни одлазак, ни крај већ почетак новог живота, вечног живота. Дан моје сахране биће забава на којој сви морају бити задовољни мојим рођењем на небу и не плакати за мојим крајем на Земљи. Дан моје сахране неће бити последњи дан какав видите, али биће први дан, почетак нечега што се никада неће завршити.

ПИСМО ПАОЛО ТЕСЦИОНЕ
КАТОЛСКИ БЛОГГЕР
ЗАБРАЊЕНА РЕПРОДУКЦИЈА ЈЕ ЗАБРАЊЕНА