Побожност, молитве и обећања првог петка у месецу: данас 6. новембра

Велико обећање Пресветог Срца:

ПРВИ ДЕВЕТ ПЕТАК МЕСЕЦА

Шта је велико обећање?

То је изванредно и врло посебно обећање Пресветог Срца Исусова којим нас увјерава у најважнију милост смрти у милости Божјој, отуда и вјечно спасење.

Ево тачних речи којима је Исус изразио велико обећање светој Маргарети Марији Алакоки:

«ПРОВЈЕРУЈЕМ ВАС, У СЛУЧАЈУ МОЈЕ ПОМЕНЕ МОЈЕГ СРЦА, ДА МОЈ СВЈЕТЛО ЉУБАВ ДОБИ ДОБИТАК ЗАВРШНОГ ПЕНАНЦА СВИМА КОЈИ ЋЕ приопћити ПРВИ ПЕТАК МЕСЕЦА ЗА НЕДЈЕЉНИ МЕСЕЦИ. НЕЋЕ УМРИТИ У МОЈОЈ ДИСКРЕТИЈИ ИЛИ БЕЗ ПРЕУЗИМАЊА СВЕТИХ САКРАМЕНТА, А У ПОСЛЕДЊИМ ТИЈЕКИМА МОЈЕ СРЦЕ ЋЕ ДАТИ ЊИХОВИ СИГУРНИ АЗИЛ. »

Обећање

Шта Исус обећава? Обећава случајност последњег тренутка земаљског живота са стањем милости, при чему је човек вечно спашен у Рају. Исус објашњава своје обећање речима: "они неће умрети у мојој несрећи, а ни да нису примили свете сакраменте и у тим последњим тренуцима моје Срце ће им бити сигурно уточиште".
Да ли су речи "нити без примања Светих Сакрамената" обезбеђење од изненадне смрти? Значи, ко је добро учинио првих девет петка, сигурно неће умрети без да се прво исповеда, примивши свети Виатицум и помазање болесних?
Важни теолози, коментатори Великог обећања, одговарају да то није обећано у апсолутном облику, јер:
1) ко је у тренутку смрти већ у милости Божјој, сам по себи не треба сакраменте да се вечито спасе;
2) ко се уместо тога у последњим тренуцима свог живота нађе у Божјој срамоти, односно у смртном греху, обично, да би се излечио у Божјој милости, потребан му је барем Сакрамент исповести. Али у случају немогућности признања; или у случају изненадне смрти, пре него што се душа одвоји од тела, Бог може надокнадити примање сакрамената унутрашњим милостима и инспирацијама које подстичу умирућег човека на прави савршени бол, како би добио опрост греха, да имају посвећујућу милост и да тако буду вечно спашени. То се добро разуме, у изузетним случајевима када умирућа особа из разлога који нису били под његовом контролом није могла да се призна.
Уместо тога, оно што Исусово Срце обећава апсолутно и без ограничења јесте да нико од оних који су добро радили Деветог Првог петка неће умрети у смртном греху, дајући му: а) ако је у праву, коначно устрајање у стању милости; б) ако је грешник, опроштење сваког смртног греха, и путем Исповести и кроз дело савршене боли.
Ово је довољно да се Небо заиста увјери, јер ће - без икаквог изузетка - његово симпатично Срце служити као сигурно уточиште свима у тим екстремним тренуцима.
Стога, у часу агоније, у последњим тренуцима земаљског живота, о којима зависи вечност, сви демони пакла могу се појавити и ослободити се, али они неће моћи превладати над онима који су добро урадили Девет првих петка, колико их је тражио Исусе, јер ће његово Срце бити сигурно уточиште за њега. Његова смрт у Божјој милости и његов вечни спас биће утешни тријумф вишка бескрајне милости и свемоћи љубави Његовог Божанског Срца.

Услов
Ко обећа, има право да постави услов који жели. Па, Исус се, изражавајући своје велико обећање, задовољио постављањем само овог услова: заједништво првог петка у девет узастопних месеци.
Онима који изгледају готово немогуће да је тако лако средством могуће стећи тако изузетну милост као што је то да се постигне вечна срећа Раја, мора се узети у обзир да бескрајно Милосрђе стоји између овог лаког средства и такве изванредне милости. Свемогући Божји. Ко може ограничити бесконачну доброту и милосрђе Пресветог Срца Исусова и ограничити улазак у рај? Исус је Краљ неба и земље, па је на њему да успостави услове да људи освоје његово Краљевство, небо.
Како треба испунити Исусов услов за испуњење Великог обећања?
Овај услов мора бити испуњен верно и зато:

1) мора постојати девет Причешћа и ко год није постигао свих девет нема право на Велико обећање;

2) Објаве се морају вршити првог петка у месецу, а не било који други дан у недељи. Чак ни исповедник не може заменити дан, јер Црква није то одобрила никоме. Ни болесници се не могу одрећи посматрања овог стања;

3) Девет узастопних месеци без прекида.

Ко би је, након што је направио пет, шест, осам причести, напустио месец дана, чак и нехотено или зато што је спречен или зато што је заборавио, јер то не би учинио недостатак, већ би био обавезан да поново започне праксу и од почетка чињенице, иако свете и заслужне, нису се могле пребројати.
Пракса Девет првих петка може се започети у оно доба године што је угодније, важно је не зауставити је.

4) Девет причести морају бити изведене у Божјој милости, вољом да истрају у добру и живе као добар хришћанин.

А) Јасно је да ако би неко причест знао да је у смртном греху, не само да не би обезбедио Небо, већ, злоупотребљавајући тако недостојно божанске милости, учинио би се вредним великих казни јер уместо да части Срце Исус би је ужасно изнервирао, починивши врло тежак гријешни молитву.
Б) Ко год је направио ових девет Причества да би се тада могао слободно препустити животу грехова, демонстрирао би овом перверзном намером да буде везан за грех и стога би све његове Причести биле побожне и сигурно не би могле да тврде да су обезбедиле Небо.
Ц) Они који су уместо првих петка започели с добрим расположењима, али потом из слабости, прерасли су у тежак грех, под условом да се покају за своје право срце, узврате посвећујућу милост са сакраменталном исповешћу и настављају девет Причетака без прекида. постићи велико обећање.

5) чинећи девет приче, неко мора имати намеру да их врши у складу са намерама Срца Исусова да постигне своје Велико обећање, то јест вечито спасење.

Ово је веома важно јер, без ове намере, барем током започињања вежби Првог петка, не би се могло рећи да је побожна пракса добро испуњена.

Шта ће бити са оним који је, након што је првих девет петка у месецу добро одрадио, временом постало лоше и лоше живело?
Одговор је врло утјешни. Исус, чинећи велико обећање, није изузео ниједног од оних који су добро испунили услове Првог деветог петка. Заиста треба приметити чињеницу да Исус, откривајући своје Велико обећање, није рекао да је то особина његовог обичног милосрђа, већ је изричито изјавио да је то вишак милости његовог Срца, односно, изузетна милост коју ће он остварити са свемоћ његове љубави. Сада нам се ови енергични и свечани изрази јасно разумеју и потврђују нас у сигурној нади да ће његово најљубље срце пружити чак и овом сиромашном погрешном водичу неизрециви дар вечитог спасења. Да ако их претворити, такође је потребно чинити изванредна чуда милости, Он ће остварити тај вишак милости своје свемоћне љубави, дајући им милост да се обрате пре него што умру, и дарујући им опроштење, он ће их спасити. Стога, ко добро уради девет првих петка, неће умрети у греху, већ ће умрети у Божјој милости и сигурно ће бити спашен.
Ова побожна пракса уверава нас у победу над нашим главним непријатељем: грех. Не само било каква победа, већ крајња и одлучна победа: она на самртној постељи. Каква узвишена милост бесконачног Божјег Милосрђа!

Да ли ова пракса Деветог првог петка не фаворизује претпоставку, грех против Светога Духа?
Питање би било неугодно да није на путу:
1) с једне стране безусловно обећање Исуса који је хтео да нас натера да се сложимо на све своје поуздање у Њега, чинећи га гарантом нашег спасења за заслуге његовог најдражег срца;
2) и са друге стране ауторитет Цркве која нас позива да искористимо овај лак начин да достигнемо вечни живот.
Дакле, не устручавамо се одговорити да то ни на који начин не погодује претпоставци добронамјерних душа, али им оживљава наду да ће стићи у Небо упркос њиховим недаћама и слабостима. Душе добронамјерне душе добро знају да нико не може бити спашен без своје слободне кореспонденције са милошћу Божјом која нас нагонски и снажно наговара да поштујемо божански закон, односно да чинимо добро и бежимо од зла, како то учи доктор Цркве Св. Августин : "Ко вас створи без вас, неће вас спасити без вас." Управо је то милост коју онај који спрема направити Девет првих петка с правом намером намерава да добије.

Ово је збирка свих обећања која је Исус дао светој Маргарети Марији у корист бхакта Пресветог Срца:

1. Даћу им сву милост потребну за њихову државу.
2. Донијет ћу мир њиховим породицама.
3. Ја ћу их утјешити у свим њиховим невољама.
4. Бићу им сигурно уточиште у животу, а посебно у смрти.
5. Ја ћу ширити најобилније благослове у свим њиховим настојањима.
6. Грешници ће у мом срцу пронаћи извор и бескрајни оцеан милосрђа.
7. Лукеварм душе ће постати горљиве.
8. Горљиве душе брзо ће се уздићи до великог савршенства.

9. Благословит ћу куће у којима ће бити изложена и почашћена слика мог светог Срца.
10. Даћу свештеницима дар да се крећу и најтврдим срцима.
11. Људи који шире ову побожност имаће своје име записано у мом срцу и оно никада неће бити поништено.
12. Обећавам у великој милости свога Срца да ће моја свемоћна љубав свима онима који комуницирају првог петка у месецу током девет месеци узастопно дати милост коначне покоре. Они неће умријети у мојој несрећи, нити примити сакраменте, и моје Срце ће бити њихово сигурно уточиште у том екстремном сату.