Међугорје: трећа тајна „Госпа нас учи да се не бојимо будућности“

Неко каже да су снови понекад слутња, понекад само плод наше маште, ума који обрађује разне мисли које се затим пројектују на наш мозак. Верујем да се понекад десило и да сањате о нечему, а затим то проживите у стварности или да се изненада нађете у такозваној активностиу, ситуацији коју сте, чини се, већ искусили.

Пођимо од ове претпоставке да су снови снови, стварност и стварност. Морамо бити врло опрезни са „пророчанствима“, такође зато што управо на њима игра дежурна гатара или неки медиј, којима многи католици, упркос томе што их је црква неколико пута заузела. То је наша жеља да знамо, разумемо, предвидимо будућност, увек је била део човечанства. Важно је да се не ослањате на људе који желе да извуку корист из ових „пророчанстава“. Неком, међутим, Бог додељује ову благодат, довољно је погледати Свету Библију да би схватили да смо вековима били окружени пророцима.

Рекавши ово, желим да вам кажем нешто због чега сам размишљао.

Позвала ме је особа, уравнотежена, здрава и озбиљна, пријатељица и рекла ми: „Знаш, сањала сам, сањала сам шта је видљиви знак који ће бити тамо на планини Подбродо кад тајне стигну“.

Одговорио сам „О да? Шта би било? "

Он: „Извор, извор воде који ће потећи са планине Подбродо. Сањао сам да сам на Подбору и да је мали извор воде изашао из мале рупе у стенама. Вода је текла низ брдо пробијајући се између земље и камења док није стигла до малих продавница на улазу у Подборо које су полако почеле да плаве. Тада су многи ходочасници заједно са становницима Међугорја почели копати како би скретали воду са продавница, али све је више воде излазило из извора све док није постала прави поток. Насипи земље које су људи ископали преусмерили су воду на пут који је водио до планине и вода је прешла пут и кренула према равници која води до цркве, а на ивицама је читавим путем била гомила ходочасника. Вода је сама ископала корито потока који се на крају улио у поток који пролази иза цркве С Гиацомо. Сви су викали на знак и сви су се молили на ивици новог потока “.

Они који прате међугорска „указања“ знају да постоји такозваних десет тајни, које ће свештеник по избору визионарке Мирјане открити три дана пре него што се догоде. Једном се чинило да је овај задатак поверен оцу Петру Љубичићу, фрањевцу, којег је изабрао визионар. То је изјавила и сама Мирјана „биће тај који ће морати да открије тајне“, али у последње време Мирјана каже да ће „Госпа бити та која ће јој показати свештеника који ће морати да открије ове тајне“. У сваком случају, прве две тајне изгледају као упозорења свету да се обрати. Трећа тајна, Госпа је дозволила визионарима да је делимично открију и сви визионари се слажу у њеном описивању: „Биће велики знак на брду указања - каже Мирјана - као поклон за све нас, тако да можемо видети да је наша Госпа је овде присутна као наша мајка. Биће то леп знак, који се не може саградити људским рукама, неуништив и који ће трајно остати на брду “.

Они који су били у Међугорју знају да је проблем воде увијек постојао, много пута је недостајало, а то је увијек био проблем. Неколико пута су покушавали да пронађу „вену“ коју су ископали на разним местима у селу, али са врло лошим резултатима. Само камење и црвена земља тврда попут камена. Лично сам живео у Међугорју две године и уверавам вас да је, када сам правио повртњак, био потребан крамп да бих могао да померам земљу која је од велике врућине постала тврда попут камена.

Тада тајна говори о „великом знаку на брду, који човек не може да начини, биће свима видљив и остаће тамо трајно“.

Да ли ће природни сеизмички догађај изазвати појаву овог извора или ће то заиста бити натприродни знак?

У Лурду су видели како им је вода пекла под очима у пећини, када је мала визионарка Бернадетте Соубирус огребала земљу тамо где јој је указала „Дама“, Госпа Лурдска. Вода која лечи, а многи одлазе у Лурд по ову чудесну воду. Често на местима ходочашћа увек постоји нешто што има везе са водом или фонтаном или бунаром, људи кажу да је то увек чудесна вода која прочишћава срца и тела.

Али може ли се Госпа заиста тако понављати? Старији су рекли да су баналност, једноставност истина. Боримо се да разумемо и уместо тога, ствари нас увек прођу на најједноставнији и најприроднији начин. Вековима, чак и када се родио Исус, син Божји, људи су очекивали да ће он сићи ​​с неба у лику великог краља. Уместо тога, рођен је у јаслама и умро на крсту. Само неколико, оних једноставних, великих срца, али сиромашних умова, препознало је то.

Не бих вам рекао ово „ноћно пророчанство“ мог пријатеља да се нисам сетио да сам већ чуо ову причу. У ствари, у једној од књига сестре Еммануел, „Скривено дете“, часна сестра која већ годинама живи у Међугорју, читамо сведочење „пророка“.

Звао се Мате Сего и рођен је 1901. Никада није ишао у школу, није могао ни да чита ни да пише. Обрађивао је мали комад земље, спавао на земљи, није имао воду ни струју и пио је пуно ракије. Био је човек којег су многи волели у селу Бијаковићи, увек насмејан и шаљив. Живео је у подножју планине указања Побродо.

Једног дана Мате је почела да говори: „Једнога дана, иза моје куће биће велико степениште са онолико степеница колико дана у години. Међугорје ће бити веома важно, људи ће овде долазити са свих страна света. Они ће доћи да се помоле. Црква неће бити тако мала као сада, већ много већа и пуна људи. Не може садржати све оне који долазе. Кад се поткопа црква мог детињства, тог дана ћу умрети.

Биће много улица, много зграда, много већих од наших кућица које имамо сада. Неке зграде ће бити неизмерне “.

У том тренутку приче Мате Сего је растужена и каже „Наши ће продати своје земље странцима који ће на њима градити. На мојој планини биће толико људи да ноћу нећете моћи да спавате “.

У том тренутку, Матеови пријатељи су се насмејали и питали га да ли је попио превише ракије.

Али Мате наставља: ​​„Не губите своје традиције, молите се Богу за све и за себе. Овде ће бити извор, извор који ће дати пуно воде, толико воде да ће овде бити језеро и наши људи ће имати чамце и усидрити их за велику стену “.

Свети Павле препоручује да тежимо духовним даровима пре свега онима који припадају пророчанству, али такође је изјавио да је „наше пророчанство несавршено“. Истина свега овога је да је стара црква још увек постојала, оштећена земљотресом толико да се звоник срушио. 1978. године ова црква је минирана и сравњена са земљом и налазила се на око 300 метара од цркве Сан Гиацомо, у близини школе, и Мате нас је напустио тачно тог дана. Дакле, неколико година пре него што су указања почела. Садашња црква отворена је и благословена 1969. године.

Мирјана нас подсећа „Госпа увек каже: Не говори о тајнама, али моли се и ко ме осећа као Мајку, а Бога као Оца, не бој се ничега. Сви увек разговарамо о томе шта ће се догодити у будућности, али ко ће од нас моћи да каже да ли ће сутра бити жив? Нико! Оно што нас Госпа учи је да не бринемо о будућности, већ да у том тренутку будемо спремни да идемо у сусрет Господу и да не губимо време причајући о тајнама и стварима ове врсте. Сви су знатижељни, али човек мора да схвати шта је заиста важно. Важно је да смо у сваком тренутку спремни да идемо ка Господу и све што се догоди, ако се деси, биће воља Господња коју не можемо променити. Само себе можемо променити! "

Амин.
Десет тајни
Аниа Голедзиновска
Мирјана
^