Дом за Јевреје значи „изабран“

Према јеврејском веровању, Јевреји су изабрани јер су изабрани да свету идеју о једном богу учине познатом. Све је почело с Абрахамом, чији се однос према Богу традиционално тумачио на два начина: или је Бог одабрао Абрахама за ширење концепта монотеизма, или је Абрахам изабрао Бога међу свим божанствима која су се поштовала у његово доба. Међутим, идеја "избора" значила је да су Абрахам и његови потомци одговорни за дељење Божје речи са другима.

Божији однос с Абрахамом и Израелцима
Зашто Бог и Абрахам имају овај посебан однос у Тори? Текст не каже. Свакако не зато што су Израелци (који су касније постали познати као Јевреји) били моћан народ. Поновљено, Поновљени закон 7: 7 каже: „Бог вас није изабрао зато што сте многобројни, већ сте најмањи људи.“

Иако је нација са огромном сталном војском можда био најлогичнији избор за ширење Божје речи, успех тако моћног народа приписао би се његовој снази, а не Божјој моћи. Коначно, утицај овога идеја се може видети не само у опстанку јеврејског народа до данас, већ и у теолошким погледима хришћанства и ислама, на који су под утицајем јеврејске вере у једног Бога.

Мојсије и планина Синај
Други аспект избора има везе са пријемом Торе од Мојсија и Израелаца на планини Синај. Из тог разлога, Јевреји рецитирају благослов зван Биркат ХаТорах пре него што је рабин или нека друга особа прочитала Тору током богослужења. Ред из благослова обраћа се идеји избора и каже: „Хваљен те, Адонаи, наш Боже, владару света, што си нас изабрао од свих народа и што си нам дао Тору Божју“. Постоји други део благослова који се изговара након читања Торе, али не односи се на избор.

Погрешна интерпретација избора
Концепт избора често су не-Јевреји погрешно схваћени као декларација супериорности или чак расизма. Али уверење да су Јевреји изабрани заправо нема никакве везе са расом или етничком припадношћу. Заиста, избор има толико мало везе са трком да Јевреји верују да ће Месија потицати од Рутх, Моабите жене која се преобратила у јудаизам и чија је прича записана у библијској "Књизи Рутх".

Јевреји не верују да им припадништво изабраног народа даје посебне таленте или их чини бољим од било кога другог. На тему избора, Амосова књига чак иде толико далеко да каже: „Само тебе сам изабрао од свих породица на земљи. Зато вас позивам да објасните сва своја безакоња “(Амос 3: 2). Тако су Јевреји позвани да буду „светлост народима“ (Исаија 42: 6) чинећи добро у свету кроз гемилут хасидим (дела милости) и тиккун олам (поправљање света). Међутим, многи модерни Јевреји осећају се непријатно због израза „Изабрани људи“. Можда из сличних разлога, Маимонидес (средњовековни јеврејски филозоф) то није навео у својих 13 Основних принципа јеврејске вере.

Мишљења о избору различитих јеврејских покрета
Три највећа покрета јудаизма: реформски јудаизам, конзервативни јудаизам и православни јудаизам дефинишу идеју изабраног народа на следеће начине:

Реформирани јудаизам идеју Изабраног народа види као метафору за изборе које доносимо у свом животу. Сви Јевреји су Јевреји по избору у томе што свака особа мора донети одлуку, у неком тренутку свог живота, да ли жели да живи Јевреје или не. Баш као што је Бог одлучио да Израелцима подари Торе, модерни Јевреји морају одлучити да ли желе да имају однос са Богом.
Конзервативни јудаизам идеју избора види као јединствено наслеђе у коме ће Јевреји моћи да ступе у однос са Богом и изврше промене у свету помажући стварање саосећајног друштва.

Православни јудаизам схвата концепт изабраних људи као духовни позив који Јевреје везује за Бога кроз Тору и мизвот, за које је Јеврејима наређено да буду део њиховог живота.