Данашње јеванђеље 24. септембра 2020. са речима папе Фрање

ЧИТАЊЕ ДАНА
Из књиге Коелет
Кво 1,2-11

Таштина таштине, каже Кохелет,
таштина сујета: све је таштина.
Какав добитак долази човеку
за сав труд којим се мучи под сунцем?
Једна генерација иде, а друга долази,
али земља увек остаје иста.
Сунце излази, сунце залази
и жури назад тамо где се поново рађа.
Ветар иде јужно и скреће на север.
Окреће се и одлази и ветар се враћа на своје окрете.
Све реке теку у море,
ипак море никад није пуно:
до места где реке теку,
настављају да теку.
Све речи су истекле
и нико није у стању да се изрази у потпуности.
Око се не може задовољити гледањем
нити је ухо икада задовољно слухом.
Шта је било биће
а оно што је учињено биће поново учињено;
нема ничег новог под сунцем.
Можда се нешто може рећи о:
„Па, ово је ново“?
То је управо оно што се већ догодило
у вековима који су нам претходили.
Од древних нема сећања,
али ни од оних који ће бити
сећање ће бити сачувано
онима који ће доћи касније.

ЈЕВАНЂЕЉЕ ДАНА
Из Еванђеља по Луки
Лк 9,7-9

У то време, тетрарх Ирод је чуо за све ове догађаје и није знао шта да мисли, јер једни рекоше: „Јован васкрсе из мртвих“, други: „Илија се јави“, а трећи: „Један од древних“. васкрсе пророци“.
Али Ирод рече: „Јоване, дао сам му одрубити главу; Па ко је ово, о коме ја то слушам?”. И покушао је да то види.

РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА
Таштина која нас надима. Сујета која нема дуг живот, јер је као мехур од сапунице. Таштина која нам не доноси прави профит. Какву добит добија човек за сав труд којим се труди? Труди се да се појави, да се претвара, да се појави. Ово је сујета. Таштина је као остеопороза душе: кости споља изгледају добро, али изнутра су све уништене. (Санта Марта, 22. септембар 2016