Данашње јеванђеље 23. децембра 2020. са речима папе Фрање

ЧИТАЊЕ ДАНА
Из књиге пророка Малахије
Мл 3,1-4.23-24

Тако каже Господ: „Ево, ја ћу послати свог гласника да припреми пут преда мном и одмах ће Господ, кога тражите, ући у његов храм; и анђео завета, за којим чезнете, ево га, говори Господ над војскама. Ко ће поднети дан његовог доласка? Ко ће се одупрети њеном изгледу? Он је попут ватре топионице и попут луга веша. Седеће да топи и прочишћава сребро; прочистиће синове Левијеве, прочистиће их попут злата и сребра, тако да могу да принесу Господу дар по правди. Тада ће принос Јудеје и Јерусалима бити угодан Господу као у давна времена, као и у далеким годинама. Ево, послаћу пророка Илију пре него што стигне велики и страшни дан Господњи: он ће преобразити срца отаца у децу и срца деце у очеве, тако да кад дођем нећу ударати земљу истребљењем “.

ЈЕВАНЂЕЉЕ ДАНА
Из Еванђеља по Луки
Лк 1,57-66

Тих дана било је време да Елизабета роди и родила је сина. Њене комшије и рођаци чули су да је Господ у њој исказао своју велику милост и обрадовали су јој се. Осам дана касније дошли су да обрежу дете и желели су да га зову именом његовог оца, Заццариа. Али његова мајка се умешала: „Не, зваће се Ђовани“. Рекли су јој: „Нема никога од ваше родбине с тим именом“. Тада би кимањем главе питали његовог оца како жели да се зове. Тражио је таблет и написао: „Џон се зове“. Сви су били запањени. Одмах су му се отворила уста и језик му се олабавио, и говорио је благосиљајући Бога. Сви њихови суседи били су запрепашћени и о свим тим стварима се причало широм планинског дела Јудеје.
Сви они који су их чули држали су их у срцу говорећи: „Шта ће ово дете икада бити?“
И заиста је Господња рука била с њим.

РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА
Читав догађај рођења Јована Крститеља окружен је радосним осећајем чуђења, изненађења и захвалности. Изненађење, изненађење, захвалност. Људи су захваћени светим страхом Божјим „и о свим тим стварима говорило се широм планинског дела Јудеје“ (ст. 65). Браћо и сестре, верни народ осећа да се догодило нешто велико, макар и понизно и скривено, и пита се: „Шта ће ово дете икада бити?“. Запитајмо се, свако од нас, на испиту савести: како је моја вера? Да ли је то радосно? Да ли је отворен за Божја изненађења? Јер Бог је Бог изненађења. Да ли сам у својој души „окусио“ онај осећај чуђења који даје присуство Бога, тај осећај захвалности? (Ангелус, 24. јуна 2018