Међугорје: видовита Вицка нам говори неке тајне о указањима

Јанко: И тако је свануло треће јутро, односно дан трећег указања. Емоција је, како сте ми једном рекли, све више расла, јер сте се том приликом, како кажете, заиста забавили са Госпом. Јесте ли због тога били још смиренији?
Вицка: Да, наравно. Али патње је и даље било, јер још нико није знао шта се догађа и шта ће из тога произаћи.
Јанко: Можда сте били збуњени да ли да идете тамо горе или не?
Вицка: Никако! Ово бр. Радовали смо се шест поподне. Преко дана смо све радили брзо да бисмо могли горе.
Јанко: Па и ти си ишао тога дана?
Вицка: Наравно. Мало смо се бојали, али Госпа нас је привукла. Чим смо кренули, пазили смо где да је видимо.
Јанко: Ко је ишао трећи дан?
Вицка: Нас шест и пуно људи.
Јанко: Ко си ти?
Вицка: Ми смо видеоци и људи.
Јанко: А ви сте дошли горе, а Мадоне није било?
Вицка: Али никако. Зашто трчиш? Прво смо ходали стазом изнад кућа, гледајући да ли се Мадона појављује.
Јанко: А да ли сте видели нешто?
Вицка: Као ништа! Врло брзо је три пута заблистао светлост ...
Јанко: А зашто ово светло? То је један од најдужих дана у години; сунце је високо високо.
Вицка: Сунце је високо, али Госпа је својим светлом желела да видимо где стоји.
Јанко: А ко је видео ту светлост?
Вицка: Многи су то видели. Не знам колико. Важно је да смо то видели и ми визионари.
Јанко: Јесте ли видели само светлост или нешто друго?
Вицка: Светлост и Мадона. А каква је била корист само од светлости?
Јанко: Где се налазила Госпа? на истом месту као и прва два дана?
Вицка: Никако! Био је на сасвим другом месту.
Јанко: Више или ниже?
Вицка: Много, много више.
Јанко: А зашто?
Вицка: Зашто? Иди и питај Госпу!
Јанко: Маринко ми је рекао, пошто је и он тог дана био с вама, да се све догодило под стеном, где је стари дрвени крст. Можда на старом гробу.
Вицка: Не знам ништа о томе. Никада нисам био тамо ни пре ни од тада.
Јанко: Добро. А шта сте радили кад сте то видели, како кажете?
Вицка: Дотрчали смо као да имамо крила. Тамо су само трње и камење; успон је тежак, стрм. Али смо трчали, летели смо као птице. Сви смо трчали, и ми и људи.
Јанко: Па да ли је било људи са вама?
Вицка: Да, већ сам ти рекла.
Јанко: Колико је људи било?
Вицка: Ко је то бројао? Говорило се да је било преко хиљаду људи. Можда и више; сигурно много више.
Јанко: А под знаком светлости сте сви тамо потрчали?
Вицка: Прво ми, и људи иза нас.
Јанко: Сјећате ли се ко је први дошао Госпи?
Вицка: Мислим да је Иван.
Јанко: Који Иван?
Вицка: Мадонин Иван. (Ово је син Станкоја).
Јанко: Драго ми је да је први стигао управо он, који је човек.
Вицка: И то је у реду; радујте се и ви!
Јанко: Вицка, то сам рекао само у шали. Уместо тога, реците ми шта сте радили кад сте устали.
Вицка: Били смо мало узнемирени, јер су се опет лванка и Мирјана осећале мало лоше. Потом смо им се посветили и све је брзо прошло.
Јанко: А шта је Госпа радила у међувремену?
Вицка: Нестало је. Почели смо да се молимо, а она се вратила.
Јанко: Како је то изгледало?
Вицка: Као и дан раније; сам, још срећнији. Дивно, насмејано ...
Јанко: Па, као што сте рекли, јесте ли је посипали?
Вицка: Да, да.
Јанко: Добро. Ово ми је веома занимљиво. Зашто сте га посипали?
Вицка: Не знате како се то догодило. Нико није са сигурношћу знао ко је то. Ко је рекао ово, а ко рекао оно. Никада пре нисам чуо да се чак и Сатана може појавити.
Јанко: Тада се неко сетио да се Сатана боји свете воде ...
Вицка: Да, тако је. Много пута сам чуо да моја бака понавља: ​​„Плаши се као ђаво свете воде“! У ствари, старије жене су нам рекле да је пошкропимо светом водом.
Јанко: А ову свету воду, откуд ти?
Вицка: Али иди! Зашто сада желиш да будеш Индијац? Као да нисте знали да у сваком хришћанском дому има благословене соли и воде.
Јанко: Добро је, Вицка. Можете ли ми радије рећи ко је припремио свету воду?
Вицка: Сећам се тога као да сам га управо сад видела: успела је моја мајка.
Јанко: А како?
Вицка: Шта, зар не знаш? Ставио је мало соли у воду, само је помешао. У међувремену смо сви рецитовали Симбол вере.
Јанко: Ко је донио воду?
Вицка: Знам: наш Маринко, а ко још?
Јанко: А ко га је посипао?
Вицка: И сама сам га пошкропила.
Јанко: Јеси ли је управо бацио водом на њу?
Вицка: Ољуштила сам је и рекла наглас: «Ако си Госпа, остани; ако ниси, одлази од нас ».
Јанко: Шта је са њом?
Вицка: Насмешио се. Чинило ми се да јој се свиђа.
Јанко: А он није ништа рекао?
Вицка: Не, ништа.
Јанко: Шта мислите: да ли је на њу пало бар неколико капи?
Вицка: Како да не? Прешао сам и нисам је поштедео!
Јанко: Ово је заиста занимљиво. Из свега овога могао бих да закључим да и даље користите свету воду за пошкропљење куће и околине, као што се користила и током мог детињства.
Вицка: Да, наравно. Као да више нисмо хришћани!
Јанко: Вицка, ово је прелепо и заиста сам задовољан. Да ли желите да идемо даље?
Вицка: Можемо и морамо то да урадимо. Иначе никада нећемо доћи до краја.