Госпа у Међугорју говорила је о исламу, спасењу и религијама

20. маја 1982
На земљи сте подељени, али ви сте моја деца. Муслимани, православци, католици, сви сте једнаки пре мог сина и мене. Ви сте моја деца! То не значи да су све религије једнаке пред Богом, али то чине и људи. Међутим, није довољно припадност Католичкој цркви да би се спасило: потребно је поштовати вољу Божју. Чак су и некатолика створења створена на слику Божју и којима је суђено да једног дана постигну спас ако живе правилно слиједећи глас своје савјести. Спасење се нуди свима, без изузетка. Проклети су само они који намерно одбацују Бога. Коме је мало дато, мало ће се питати. Коме је много дато, много ће се питати. Само Бог у својој бесконачној правди утврђује степен одговорности сваког човека и доноси коначну пресуду.
Неке одломке из Библије који нам могу помоћи да разумемо ову поруку.
Изаија 12,1-6
Рећи ћете тога дана: „Хвала, Господе; био си љут на мене, али твој гнев је утихнуо и утешио си ме. Ево, Бог је моје спасење; Ја ћу веровати, никада се нећу бојати, јер моја снага и моја песма је Господ; био је мој спас. Радошћу ћете црпити воду из извора спасења. " Тог дана ћете рећи: „Хвалите Господа, позовите његово име; очитује своја чуда међу народима, проглашавајући да је његово име узвишено. Певајте химне Господу, јер је он учинио велике ствари, то се зна широм земље. Весели и усхићени довикују, становници Сиона, јер је Свети између Израела велик међу вама “.
Псалм КСНУМКС
За збора мајстора. Од Давида, слуге Господиновог, који се обратио речима ове песме Господу, кад га је Господ ослободио од силе свих својих непријатеља и од руке Шаула. Па је рекао:
Волим те, Господе, моју снагу, Господе, моју стијену, моју тврђаву, ослободиоца; мој Боже, моја литица, где нађем уточиште; мој штит и олупина, моје моћно спасење. Зазивам Господа, достојног похвале, и биће ме спашен од непријатеља. Таласи смрти су ме окруживали, набрекли бујице су ме преплавиле; везице подземног света већ су ме окруживале, смртне заседе су ме већ држале. У даху сам зазвао Господа, у тјескоби сам плакао свом Богу: из његовог храма је слушао мој глас, мој крик је дошао до његовог уха. Земља се тресла и тресла; темељи планина су пропали, тресли су се јер је био огорчен. Из носа му се дизао дим, из његових уста прождирала је ватра, а из њега су одлазили ужарени угљеви. Спустио је небо и спустио се, таман мрак под ногама. Возио је керубин и летео, лебдио на крилима ветра. Умотао се у мрак док су га покривали вео, тамне воде и густи облаци. Испред његовог сјаја облаци су се раштркали од туче и врућег угља. Господ је грмљао с неба, а Узвишени је глас чуо: туча и врући угљен. Бацио је грмљавину и разбацао их, ударио их струјом муње и победио их. Тада се појавило дно мора, откривени су темељи света, за вашу претњу, Господе, за истицање ваше беса. Испружио је руку одозго и узео ме, подигао ме из великих вода, ослободио ме моћних непријатеља, од оних који су ме мрзели и били јачи од мене. Напали су ме на дан пропасти, али Господ ми је био подршка; извео ме, ослободио ме јер ме воли. Господ се према мени односи према мојој правди, враћа ме према невиности мојих руку; јер сам чувао Господове путеве, нисам емпиријски напустио свог Бога. Његове су пресуде све преда мном, нисам одбацио његов закон од мене; али цео сам био с њим и штитио сам се од кривице. Господ ме прави по својој правди, према невиности мојих руку пред његовим очима. Са добрим човеком сте добри са целим човеком који сте цели, са чистим човеком сте чисти, с перверзним сте проницљиви. Зато што спашавате људе понизних, али спуштате очи поносних. Ти си, Господине, светла за моју лампу; мој Бог осветљава моју таму. С тобом ћу лансирати против редова, с Богом ћу се попети преко зидова. Божји је пут директан, реч Господња искушава се ватром; он је штит за оне који се у њега склоне. Заиста, ко је Бог, ако не Господ? Или ко је литица, ако не и наш Бог? Бог који ме је снажно појаснио и учинио ми пут Дао ми је окретност кочења, на висинама, због којих сам чврсто стајао; тренирао је моје руке за борбу, руке за испружање брончаног лука. Дао си ми свој штит спасења, твоја десница ме подржала, твоја доброта ме натерала да нарасту. Закрчио си ми кораке, ноге ми се нису трзале. Прогонио сам своје непријатеље и придружио им се, нисам се вратио а да их нисам уништио. Ударио сам их, а они нису устали, пали су ми под ноге. Осигурали сте ме ратом, сложили сте своје противнике. Показивали сте леђа непријатељима, расипали сте оне који су ме мрзили. Викали су и Господин их нико није спасио, али нису одговорили. Попут прашине на ветру разбацао сам их, газећи попут блата по улицама. Избегли сте ме из народа у побуни, поставили сте ме на чело народа. Служили су ме људи које нисам познавао; кад су ме чули, одмах су ме послушали, странци су тражили моју наклоност, бледи страни људи и дрхтали из својих скровишта. Живео Господ и благослови моју литицу, нека је Бог мога спасења узвишен. Боже, осветиш ме и покориш народе мом јарму, побјегнеш од бијесних непријатеља, натјераш ме да тријумфим над мојим противницима и ослободиш ме насилног човјека. Због овога, Господине, похвалићу те међу народима и певати химне радости твојем имену.