Боже зашто си узео мог сина? Јер?

Боже зашто си узео мог сина? Јер?

Драга моја ћерко, ја сам твој Бог, вечни отац и творац свега. Ваш бол је велик, оплакујете губитак детета, плод удова. Морате знати да је ваш син самном. Морате знати да је ваш син мој син, а ви моја ћерка. Ја сам у добром Оцу који жели добро сваком од вас, желим вечни живот. Сад ме питате „зашто сам вам узео сина“. Ваш син је требао да ми дође од његовог стварања. Нисам учинио ништа лоше, ни зло. Њему је из његовог стваралаштва, у младим годинама, било суђено да дође к мени. Од његовог настанка утврдио сам рок на овој земљи. Ваш син је дао пример који ретки и ретки дају. Кад стварам та створења која млади људи напуштају свет, ви их стварате као пример за мушкарце. Они су људи који на овој земљи сију љубав, сеју мир и спокој међу браћом.
Ваш син вам није одузет, али живи заувек, живи у животу са Светима. Иако вам невезаност може бити болна, не можете разумети и разумети његову радост. Ако су га у овом животу сви ценили и волели, сада на небу блиста као Звезда, његова светлост је у рају вечна. Морате схватити да стварни живот није на овом свету, стварни живот је са мном, на вечном небу. Нисам вам узео сина, нисам Бог који одузима већ даје и обогаћује. Нисам вам узео сина, али сам му дао истински живот и послао сам вам, макар и на кратко, пример који треба следити као љубав на овом свету. Немој плакати! Ваш син није мртав, али он живи, живи заувек. Морате бити мирни и сигурни да ваше дете живи у редовима Светих и заузима се за свакога од вас. Сада, ко живи поред мене, тражи непрекидне благодати за вас, тражи мир и љубав за сваког од вас. Сада је овде поред мене и каже вам: „Мама, не бој се да живим и волим те као што сам те одувек волела. Чак и ако ме не видите, ја живим и волим као на земљи, заиста је моја љубав овде савршена и вечна “.
Дакле, кћери моја, не бој се. Живот вашег детета није одузет или окончан већ само трансформисан. Ја сам ваш Бог, ја сам ваш отац, близу сам вас у боловима и пратим вас на сваком кораку. Сада мислите да сам ја далеки Бог, да не марим за своју децу, да кажњавам добро. Али ја волим све људе, волим вас и ако чак и сада живите у боловима, нећу вас напустити, али живим вашу исту бол као добар и милосрдан Отац. Нисам хтео да вас ударим злом злом, али својој омиљеној деци дајем крстове које могу да носе за добро свих људи. Воли како си одувек волео. Воли како си волео своје дете. Не морате да мењате своју особу због губитка вољене особе, напротив, морате да пружите више љубави и схватите да ваш Бог чини најбоље за вас. Не кажњавам, али чиним добро за све. Такође и за вашег сина који упркос томе што је напустио овај свет сада блиста вечношћу, истинском светлошћу, светлошћу коју на овој земљи никада не би могло имати. Ваше дете живи пуноћу, ваше дете живи вечну благодат без краја. Када бисте могли да схватите велику и јединствену мистерију којом ваше дете сада живи, преплавили бисте радост. Кћери моја, нисам ти одузео сина, већ сам дао небеску светињу која излива благодат на људе и моли се за сваког од вас. Нисам вам узео сина, већ сам вашем сину дао живот, вечни живот, живот без краја, љубав доброг Оца. Питате ме "Боже зашто си ми узео сина?" Одговорим вам „Нисам узео вашег сина, али сам вашем сину дао живот, мир, радост, вечност, љубав. Ствари које му нико на овој земљи није могао дати ни ти која си му била мајка. Његов живот на овом свету је готов, али његов истински живот је вечан на Небу. Волим те, твој отац.

Написао Паоло Тесционе
Католички блогер